Zoran Radojković Pile
Ako pitate opoziciju, izbori na republičkom nivou trebalo bi da budu sutra. Vlast bi rekla nikada, odnosno za dve godine. Između je život u Srbiji. Kad nema izbora, nedostaju nam, uželimo ih se. Iako su mačka u džaku, količina adrenalina koju donose je popularna. Dragi su nam kao slava ili rođendan. Ako nema velikih, dobri su i mali, lokalni izbori. Odžaci, Negotin, uskoro Aranđelovac i Bor. Dođu ko trening, pokazna vežba, merenje.
Na izborima se vidi sva srpska dovitljivost. Prevoz glasača opštinskim, privatnim i drugim kolima i kombijima do glasačkog mesta, poseban tretman za Rome, poseta njihovim trošnim kućama, obećanja, pokloni, pokoja para. Romi obećaju jednima, odu s drugima, a zaokruže treće. Od svakog dobiju ponešto – vajdica.
Neki su autobusima dovozili skoro sve učesnike konvencije iz drugog grada, koji nemaju ni pravo glasa u gradu u kojem se održavaju izbori. Tu je muzika, poznate pevačice, estrada, fale samo mlada, mladoženja i kum da bi svadba bila prava. E, da, i stari svat! Dovoženi su i svatovi iz Vijene, pun autobus. Problem je bio to što nisu glasali baš za mladoženju, nego po želji, ko da to proveri kad si kod kutije sam sa sobom. Mnogi svatovi su glasali po principu: „E, sad neću ni kako ja hoću!“, tipičan srpski inat. Neki krenu od kuće sa idejom da glasaju za mladine, a zaokruže ove druge. Svega je bilo.
Umesto ruzmarina na reveru su stranački bedževi, barjak su stranačke zastave. U redu za bidermajer, bilo je više stranaka, sve ozbiljne udavače, miraždžike, jedinice ćerke nekog gazde. No, u Negotinu bidermajer uze jedna mlada koja obećava. Svadbeno veselje je bilo kako gde, negde skromno uz pecivo i vodu, negde je bilo i pečenja i vina, kako to i treba na svadbi da bude. U zavisnosti od toga ko je koliko hteo da potroši da se pred gostima vidi.
Posle brojanja glasova neki slave, automobilima kruže po gradu, trube i mašu zastavama, a neki ćute i prave plan kako da prigovorima ospore glasačko mesto. Ko gubi, ima pravo da se ljuti, samo da se svatovi ne izgube. Neke uvažene zvanice nisu preskočile stepenik pa se ljute što sede daleko od mlade i mladoženje. Stalno govore kako je sve bilo i lepše i bolje u njihovo vreme, kad su se oni ženili. Biće još svadbi, udavaće se i mlađa ćerka, a u Srbiji veselja i svadbi nikad dosta. Pobeda ponekad liči na poraz, a poraz na pobedu. Zavisi s kim će se formirati opštinska vlast.
Na kraju se razvoze pijani gosti, kandidati, brojači, kutijaši, svako u svoje naselje. Kud koji mili moji. Sutra nekoga boli glava od rezultata, nekog od vina, a nekog od koalicionog partnera. Brak treba očuvati po svaku cenu, razvod košta, a i plaća se alimentacija. Da ne govorimo o patnji dece.
Posle izbora ostaju izborna obećanja. Ko se razbacivao i mnogo obećavao – autoput, velike plate i sisteme za navodnjavanje – sada računa na zaborav. Svako čudo za tri dana dosta. Svaka afera mesec dana, a onda ko da ništa nije bilo. Ovi od ženine familije odlaze u Beograd, ostaju domaćini da se o svemu dogovore. Biće to dug i uspešan brak. Možda.
Loading ...